Genetika

Planiranje porodice i poremećaji plodnosti

Genetika

Genetska ispitivanja pre trudnoće se sprovode ili sa ciljem procene rizika prenosa genetske bolesti na potomstvo ili sa ciljem utvrđivanja uzroka neplodnosti. Prvi korak je konsultacija sa našim stručnjacima, stoga se ne ustručavajte da zakažete konsultacije.

Dogovorite termin

Za koga su namenjena ispitivanja?

Genetsko ispitivanje pre trudnoće – prekoncepcijska genetika, preporučuje se parovima ili pojedincima u slučaju:

Pojave genetske bolesti u porodici
Urođene razvojne mane kod pacijenta ili srodnika
Krvnog srodstva

Traženje genetskih uzroka neplodnosti preporučuje se parovima ili pojedincima:

Kod dugotrajne neplodnosti bez poznatog uzroka
Kod ponovljenih spontanih pobačaja
Kod ponovljeno neuspešnog IVF tretmana
U slučaju ozbiljnije patologije spermograma
Kod smanjene ovarijalne rezerve

Čak i u slučaju potvrde genetske bolesti ili genetskog uzroka neplodnosti, postoji šansa da se rodi zdrava beba zahvaljujući PGT – predimplantacionom genetskom testiranju embriona.

Tok genetske konsultacije

Tokom genetske konsultacije detaljno procenjujemo vašu ličnu i porodičnu anamnezu. Svakom pacijentu pristupamo individualno – na osnovu konsultacije preporučujemo odgovarajuća genetska testiranja. Deo naše brige je i dugoročno praćenje pacijenata (tzv. dispanzerski nadzor), zahvaljujući čemu možemo obezbediti sveobuhvatnu i stručnu zdravstvenu negu ne samo za njih, već i za njihove rođake. Ukoliko želite da konsultujete ili preispitate već postavljenu dijagnozu ili postupak, nudimo i mogućnost pružanja drugog mišljenja u vidu konsultacije – tzv. second opinion.

Ispitivanje kariotipa

Reč je o osnovnom genetskom ispitivanju, pri kojem se putem uzimanja krvi ispituje broj i struktura hromozoma. Cilj je otkrivanje promena koje mogu biti uzrok neplodnosti ili ponovljenih pobačaja.

Zdrav čovek ima 46 hromozoma raspoređenih u 23 para, pri čemu uvek jedan hromozom iz svakog para potiče od majke, a jedan od oca. U slučaju da je broj hromozoma drugačiji, govorimo o aneuploidiji. Postoje aneuploidije polnih hromozoma koje mogu biti povezane sa poremećajima plodnosti, kao što su Klinefelterov sindrom kod muškaraca (polni hromozom X je suvišan) ili Tarnerov sindrom kod žena (nedostaje jedan polni hromozom X).

Pored toga, može doći i do poremećaja strukture hromozoma, kao što su:

Delecije – deo genetske informacije na hromozomu nedostaje
Duplikacije – udvostručenje dela genetske informacije
Inverzije – obrtanje dela genetske informacije
Translokacije – premeštanje dela genetske informacije na drugo mesto

Sve ove poremećaje genetske informacije nazivamo aberacijama. Strukturne aberacije delimo na tzv. uravnotežene i neuravnotežene aberacije.

Uravnotežene aberacije

Ova vrsta poremećaja uglavnom ne uzrokuje probleme nosiocu, ali može uticati na plodnost. Čovek ima ispravnu količinu genetskog materijala, ali je deo DNK premešten na drugo mesto. Najčešće se javljaju:

Recipročna translokacija – razmena delova između dva različita hromozoma
Robertsonova translokacija – spajanje dva hromozoma u jedan

U takvim slučajevima, nosilac izgleda zdravo, ali ima veći rizik od neplodnosti, pobačaja ili rođenja deteta sa invaliditetom, jer njegove polne ćelije mogu nositi neuravnotežene kombinacije.

Neuravnotežene aberacije

U ovom slučaju, deo genetskog materijala ili nedostaje ili je suvišan. To može dovesti do urođenih mana, mentalne retardacije, neplodnosti ili pobačaja.

Ako ispitivanjem kariotipa kod nekog od partnera utvrdimo hromozomsku aberaciju, moguće je preporučiti prenatalnu dijagnostiku, metode asistirane reprodukcije (IVF) i predimplantaciono genetsko testiranje embriona (PGT).

Zakažite termin

Panel genetskih ispitivanja pojedinaca i parova

Ova ispitivanja su usmerena na otkrivanje genetskih faktora koji mogu uticati na plodnost, uspešnost lečenja asistirane reprodukcije i zdravlje buduće dece. Pomažu u identifikaciji nosilaštva ozbiljnih naslednih bolesti, poremećaja povezanih sa neplodnošću kod žena i muškaraca, kao i genetskih predispozicija koje mogu uticati na odgovor na hormonsku stimulaciju.

Ovo ispitivanje je namenjeno pre svega parovima koji se podvrgavaju lečenju neplodnosti, ali ga mogu podvrgnuti i pojedinci. Usmereno je na otkrivanje genetskih bolesti koje se mogu naslediti, ako su oba roditelja njihovi nosioci (cistična fibroza, spinalna mišićna atrofija, gluvoća, fenilketonurija), ili koje se prenose preko hromozoma X – pre svega sa majke na sina (sindrom fragilnog X).

Pored toga, analizira i gene koji bi mogli objasniti zašto par ne uspeva da zatrudni (PLK4, ANXA5, AR, mikrodelecije na hromozomu Y). Dodatna vrednost testa je i određivanje individualnog odgovora pacijentkinje na hormonsku stimulaciju, što omogućava optimizaciju lečenja tokom IVF ciklusa i minimizovanje rizika od nastanka sindroma ovarijalne hiperstimulacije.

Cilj ovog skupa ispitivanja je smanjenje rizika od rođenja potomka pogođenog nekom od 110 klinički značajnih recesivnih monogenih bolesti. U srednjoevropskoj populaciji se približno 1-2 % dece rađa sa monogenom bolešću. Ovaj test smanjuje taj rizik do 10 puta. U slučaju potvrde povećanog rizika, preporučuje se korišćenje predimplantacionog genetskog testiranja embriona na monogene bolesti (PGT-M). Ispitivanje mogu podvrgnuti parovi i pojedinci.

Ispitivanje je pogodno za parove i pojedince koji su zainteresovani da utvrde moguće uzroke neplodnosti i faktore koji utiču na šansu za začeće, čak i uz primenu metoda asistirane reprodukcije. Ovaj panel ispitivanja testira 50 gena povezanih sa neplodnošću žena i 70 gena povezanih sa neplodnošću muškaraca. Ispitivanje može objasniti prethodni neuspešni pokušaj trudnoće ili neuspeh IVF-a. Istovremeno, može pomoći u izboru odgovarajućih metoda u okviru lečenja neplodnosti.

Reč je o najkompleksnijem panelu ispitivanja, koji se sastoji od kombinacije genetskih ispitivanja iz panela OPTIMAL i INFERTILITY.

Zakažite termin

Predimplantaciono genetsko testiranje embriona (PGT)

Ovaj tip ispitivanja nam omogućava genetsko ispitivanje embriona još pre njihovog unošenja u matericu buduće majke. Zahvaljujući tome, možemo sprečiti prenos ozbiljnih genetskih bolesti i unošenje embriona sa genetskim abnormalnostima, koje bi mogle uticati na uspeh lečenja ili razvoj trudnoće.

Ispitivanja PGT delimo na:

PGT-A: usmereno na promene u broju hromozoma – aneuploidije
PGT-SR: usmereno na poremećaje strukture hromozoma
PGT-M: usmereno na nasledne – monogene bolesti

Uspešnost embriotransfera genetski ispitanih embriona je znatno veća nego kod neispitanih embriona. Međutim, treba imati na umu da je reč o metodi ispitivanja, a ne o lečenju. Omogućava povećanje uspešnosti embriotransfera, ali ne i IVF ciklusa kao takvog. Par zahvaljujući njemu izbegava nepotrebne transfere, što ima značajan psihološki efekat, posebno kod dugotrajnog neuspešnog lečenja.

Samom ispitivanju prethodi tzv. biopsija embriona, što je stručna, nežna intervencija pri kojoj se iz embriona stvorenog metodama IVF-a uzima nekoliko ćelija. One se zatim šalju na genetsku analizu. Biopsija se obično izvodi nakon pet dana kultivacije embriona u inkubatoru, kada je embrion u stadijumu blastociste i sastoji se od približno 100 ćelija. Pri tome se uzimaju tzv. neesencijalne ćelije – dakle ćelije koje nisu važne za razvoj samog embriona. Potiču iz dela zvanog trofoblast, iz kojeg ne nastaje plod, već plodne ovojnice kao što je placenta. Ni ovde neće nedostajati, jer će ih u kasnijim stadijumima zameniti preostale ćelije svojim deobama. Reč je o standardnom, proverenom postupku koji ne ugrožava sposobnost embriona da se ugnezdi i dalje razvija.

Tokom čekanja na rezultat, embrioni su zamrznuti u tečnom azotu, kao i kod uobičajene kriokonzervacije. Za genetsko ispitivanje embriona se trenutno koriste najsavremeniji laboratorijski postupci.

Predimplantaciono genetsko testiranje aneuploidija je genetsko ispitivanje čiji je zadatak da proveri da li embrion ima ispravan broj hromozoma (46). U slučajevima kada u hromozomskoj opremi embriona neki hromozom nedostaje ili, naprotiv, ima neki suvišan, govorimo o tzv. aneuploidijama. Kod tako nastalih embriona u većini slučajeva dolazi do spontanog pobačaja, u ostalim slučajevima dolazi do rođenja deteta sa genetskom bolešću (npr. Daunov sindrom).

PGT-A Plus

Prošireno predimplantaciono genetsko testiranje koje omogućava ispitivanje aneuploidija, mozaicizma i strukturnih aberacija. Pored toga, može utvrditi da li aneuploidija potiče od oca ili od majke. Deo ispitivanja je i ispitivanje uzorka krvi od majke.

Približno jedna od 200 osoba je nosilac tzv. uravnoteženih hromozomskih promena. Iako su nosioci takvih promena (npr. translokacije ili inverzije) obično zdravi, imaju povećan rizik od stvaranja embriona sa genetskim poremećajima, koji dovode do spontanih pobačaja, odnosno do začeća ploda sa ozbiljnom genetskom bolešću. Predimplantaciono genetsko testiranje strukturnih promena je ispitivanje koje dijagnostikuje takve genetske promene embriona. Zahvaljujući tome, moguće je za implantaciju izabrati takav embrion kod kojeg je najveća verovatnoća uspešne trudnoće i rođenja zdravog deteta.

Za ljude kod kojih, pre svega na osnovu porodične anamneze, postoji povećan rizik od prenosa monogene bolesti, nudimo predimplantaciono genetsko testiranje monogenih bolesti. Reč je o naslednim genetskim bolestima čiji je uzrok poremećaj jednog gena (npr. cistična fibroza, mišićna distrofija i mnoge druge). Ovo ispitivanje je usmereno na specifične bolesti koje su poznate u okviru lične ili porodične anamneze. Testiraju se konkretni geni i traže se u njima unapred poznate promene. Zahvaljujući tome, moguće je utvrditi koji od embriona ne prenosi genetsku bolest. Za transfer se zatim koriste samo ovi odabrani embrioni.

Pre samog ispitivanja embriona, najpre je potrebno precizno odrediti genetsku bolest na koju se ispitivanje treba usmeriti. Utvrđujemo je uzimanjem uzorka krvi roditelja, eventualno i drugog srodnika koji je prenosilac bolesti. Prema tipu genetske promene i prema konkretnom slučaju, može se koristiti neka od metoda PGT-M: Kariomaping ili OneGene PGT. U slučaju kada nije moguće dobiti referentni uzorak krvi, moguće je izvršiti direktnu detekciju mutacije.

Zakažite termin

Ostala genetska laboratorijska ispitivanja

Cistična fibroza je genetski uslovljena bolest koja pogađa više organa, pre svega respiratorni i digestivni sistem, a može dovesti i do problema sa plodnošću. Reč je o jednoj od najčešćih genetskih bolesti u našoj populaciji i nasleđuje se autozomno-recesivnim putem. Da bi se bolest ispoljila, potrebno je da čovek nasledi mutiranu verziju gena od oba roditelja – ako ima samo jednu mutiranu verziju, bolest se obično ne ispoljava, ali je njen prenosilac.

U Slovačkoj je najčešća mutacija F508del u genu CFTR, koju je moguće detektovati ne samo standardnim ispitivanjem, već i neinvazivnim prenatalnim testom iz krvi trudnice. Pored ispitivanja ove mutacije, nudimo i detaljniju analizu CFTR gena, koja utvrđuje 64 najčešće mutacije.

Ispitivanje CFTR gena se preporučuje i kod muškaraca sa ozbiljnim poremećajima spermograma (kao što su azoospermija ili teška oligospermija). Ako su oba partnera nosioci patogene mutacije, rizik od cistične fibroze kod potomka može biti do 25 %. Pored prenatalne dijagnostike, moguće je u okviru IVF-a koristiti i predimplantaciono genetsko testiranje (PGT-M).

Ovaj genetski test otkriva urođenu predispoziciju za povećano zgrušavanje krvi, poznato kao trombofilija. Najčešće se prate mutacije u genima za koagulacione faktore V (Leiden) i II (protrombin). Poznavanje ove genetske sklonosti može biti važno ne samo tokom trudnoće i pri pokušaju začeća, već i pri operacijama, dugotrajnoj imobilizaciji ili korišćenju hormonske kontracepcije.

Trombofilija može smanjiti šansu za usađivanje embriona u matericu i povezana je i sa ponovljenim pobačajima – krvni ugrušci mogu narušiti protok krvi u placenti i ugroziti razvoj ploda.

Ovo ispitivanje određuje broj ponavljanja tripleta „CGG“ u FMR1 genu, koji se nalazi na X hromozomu. U normalnom stanju, čovek ima manje od 45 ponavljanja. Kliničke posledice zavise od broja ponavljanja – ako se zabeleži 55 do 200 ponavljanja, govorimo o tzv. premutaciji, koja između ostalog povećava rizik od prevremenog ovarijalnog zatajenja kod žena, ili neurodegenerativne bolesti kod muškaraca. Ako broj ponavljanja pređe 200, nastaje Sindrom fragilnog X hromozoma, koji je povezan sa mentalnom retardacijom i drugim neurorazvojnim poremećajima.

AZF (azoospermični faktor) je specifična oblast na hromozomu Y, koja igra ključnu ulogu u procesu stvaranja spermatozoida. Ako u ovoj oblasti nedostaje određeni deo genetskog materijala – tzv. delecija – to može biti uzrok ozbiljnih poremećaja plodnosti kod muškaraca. Takve delecije spadaju među najčešće genetske uzroke azoospermije (potpuno odsustvo spermatozoida u ejakulatu) ili teške oligospermije (izrazito smanjen broj spermatozoida).

Razlikujemo tri glavna tipa delecija AZF:

AZFa i AZFb – obično uzrokuju potpunu azoospermiju, pri čemu je šansa za pronalaženje spermatozoida hirurškim putem (MESA/TESE) vrlo niska.
AZFc – je najčešća i može biti povezana sa prisustvom malog broja spermatozoida, koje je često moguće dobiti upravo hirurškim putem (npr. metodom TESE – testikularna ekstrakcija spermatozoida).

Ispitivanje AZF delecija se preporučuje pre svega muškarcima sa oligospermijom ili azoospermijom. Rezultati ispitivanja pomažu pri planiranju daljeg postupka lečenja neplodnosti i odlučivanju o mogućnostima asistirane reprodukcije.

Folikulostimulirajući hormon (FSH) je važan hormon koji kontroliše rast i sazrevanje ovarijalnih folikula kod žena i stvaranje spermatozoida kod muškaraca. Svoj efekat u telu posreduje preko FSH receptora.

Kod nekih ljudi se, međutim, mogu javiti tzv. polimorfizmi – genetske varijante – u genima koji kodiraju β-podjedinicu FSH (FSHB) i FSH receptor (FSHR). Ove varijante mogu negativno uticati na efekat hormona FSH, što se može manifestovati smanjenom plodnošću kod muškaraca i žena.

Utvrđivanje ovih genetskih varijanti pomaže boljem razumevanju individualnog hormonskog odgovora i može biti korisno pri podešavanju lečenja pomoću gonadotropina, na primer u okviru hormonske stimulacije pri IVF-u.

Neke genetske varijante u genu ANXA5 (aneksina A5) mogu povećati rizik od komplikacija u trudnoći, kao što su ponovljeni pobačaji, preeklampsija, stvaranje krvnih ugrušaka (tromboembolizam) ili zaostajanje u rastu ploda.

Ispitivanje se preporučuje pre svega parovima pre IVF-a, gde rezultat može uticati na podešavanje odgovarajuće nege. U slučaju prisustva rizičnih varijanti, moguće je smanjiti rizik od komplikacija odgovarajućim profilaktičkim lečenjem.

Ovo ispitivanje je dragocen dijagnostički alat, posebno kod ponovljenih pobačaja. Genetske abnormalnosti embriona spadaju među najčešće uzroke spontanog pobačaja. Analiza uzorka iz pobačenog ploda može nam pomoći da razjasnimo uzrok gubitka trudnoće i usmerimo dalji postupak – na primer, genetska ispitivanja kod oba partnera ili prilagođavanje strategije pri planiranju sledeće trudnoće.

Zakažite termin