Jednodnevna hirurgija

To je minimalno invazivni pregled materične šupljine, koji se izvodi pomoću tanke optičke kamere (histeroskopa) uvedene kroz vaginu i grlić materice. Omogućava lekaru da direktno pregleda unutrašnjost materice, otkrije eventualne abnormalnosti (npr. polipe, priraslice ili poremećaje razvoja materice) i, po potrebi, odmah ih ukloni. Zahvaljujući posebnim radnim kanalima, lekar može uvesti sitne hirurške instrumente. Ceo ovaj postupak je veoma nežan prema tkivima, jer omogućava lekaru da radi precizno i pažljivo pod nadzorom kamere.

To je minimalno invazivni ginekološki zahvat, koji se izvodi isto kao histeroskopija, ali mu je cilj uklanjanje mioma. Takav zahvat je nešto zahtevniji i duži, i zahteva poseban instrument – resektoskop. Zahvat se izvodi u opštoj anesteziji.

To je minimalno invazivni zahvat, pri kojem se tankom iglom aspirira sadržaj ciste (najčešće jajničke) kroz vaginalni zid pod ultrazvučnom kontrolom. Cilj je ublažiti pritisak, bolove ili neprijatne osećaje uzrokovane cistom. Zahvat se izvodi u kratkotrajnoj anesteziji ili bez nje, u zavisnosti od veličine i tipa ciste.

Konizacija je mali hirurški zahvat, pri kojem se uklanja konusni deo tkiva sa grlića materice. Izvodi se uglavnom kada citologija ili HPV testovi pokažu neobične promene ćelija koje bi mogle biti predznak raka. Uklonjeno tkivo se zatim šalje na histopatološki pregled. Zahvat se izvodi u kratkotrajnoj anesteziji.

Cervikalni polip je mala benigna izraslina na grliću materice, koja se može manifestovati, na primer, nepravilnim krvarenjem ili se slučajno otkrije tokom ginekološkog pregleda. Njegovo uklanjanje je brz i jednostavan zahvat. Polip se uklanja i šalje na histopatološki pregled, kako bi se isključila bilo kakva rizična promena.

Kiretaža (ili struganje materične šupljine) je ginekološki zahvat pri kojem se uzima sluzokoža materice pomoću posebnog instrumenta – kirete. Izvodi se, na primer, kod nepravilnog ili jakog krvarenja, nakon pobačaja, ili kao deo dijagnostike (npr. kod sumnje na polipe ili tumorske promene). Uzeto tkivo se šalje na histopatološki pregled, kako bi se utvrdio uzrok tegoba. Zahvat se izvodi u kratkotrajnoj anesteziji.

Nakon spontanog pobačaja, može biti potrebno izvršiti reviziju materične šupljine kako bi se uklonili ostaci tkiva (pobačeni plod i placenta) koji mogu ostati u materici. Ovaj zahvat je važan za prevenciju infekcija i drugih komplikacija. Može se izvoditi u kombinaciji sa genetskim ispitivanjem pobačenog ploda, koje pomaže u utvrđivanju uzroka pobačaja. Ceo proces je bezbolan i izvodi se u opštoj anesteziji.

To je specijalno genetsko ispitivanje koje se izvodi iz tkiva pobačenog ploda nakon spontanog ili veštačkog pobačaja. Cilj je utvrditi da li je uzrok pobačaja bila genetska abnormalnost, kao što je pogrešan broj hromozoma (npr. trizomije). Rezultati mogu pomoći u razumevanju razloga pobačaja i planiranju daljeg postupka – na primer, isključiti ponovnu pojavu slične greške u sledećoj trudnoći. Ispitivanje se obavlja u specijalizovanoj genetskoj laboratoriji.

Ekscizija vulve ili vagine je hirurški zahvat pri kojem se uklanja abnormalno ili oštećeno tkivo iz područja vulve (spoljašnji deo ženskih polnih organa) ili vagine. Ovaj zahvat se izvodi zbog razloga kao što su kožne promene, šupljine, benigni tumori ili rak. Nakon ekscizije, često se vrši obnavljanje normalne funkcije i izgleda ovih područja. Zahvat se obično izvodi u opštoj ili lokalnoj anesteziji.

Primena ACRS (Autologous Conditioned Regenerative Solution) ili PRP (Platelet-Rich Plasma) u jajnike je moderna terapeutska metoda koja koristi pacijentove sopstvene krvne komponente za podršku regeneraciji jajnika i poboljšanje njihove funkcije. Ovaj zahvat se sastoji od uzimanja male količine krvi od pacijenta, zatim separacije plazme bogate trombocitima (okrugle ćelije odgovorne za zgrušavanje krvi) i naknadne primene ove plazme direktno u jajnike.

Cilj ove procedure je povećanje kvaliteta i količine jajnih ćelija, poboljšanje ovulatornog procesa i regeneracija oštećenog ili oslabljenog tkiva jajnika, što može biti posebno korisno kod žena sa problemima plodnosti, kao što su niska ovarijalna rezerva ili prevremena menopauza. Zahvat se izvodi u kratkotrajnoj opštoj anesteziji.

MESA (Microsurgical Epididymal Sperm Aspiration) i TESE (Testicular Sperm Extraction) su mikrohirurški zahvati koji omogućavaju dobijanje spermatozoida kod pacijenata koji ih nemaju u ejakulatu. MESA je hirurška tehnika pri kojoj se spermatozoidi dobijaju iz epididimisa (suženi deo testisa gde se spermatozoidi obično skladište). Ovaj zahvat se izvodi mikrohirurški pomoću mikroskopa, koji omogućava lekaru da vidi fine strukture epididimisa i dobije spermatozoide bez oštećenja tkiva. Ova metoda je posebno pogodna za muškarce koji nemaju spermatozoide u ejakulatu, ali ih proizvode. TESE je metoda pri kojoj se spermatozoidi dobijaju direktno iz testisa. Ovaj zahvat je pogodan za muškarce koji nemaju spermatozoide u ejakulatu i kod kojih spermatozoidi nisu prisutni u epididimisu, ali su sposobni da ih proizvode direktno u testisima. Pri TESE, lekar uzima male uzorke tkiva iz testisa, a zatim se iz njih ekstrahuju spermatozoidi u laboratoriji pod mikroskopom. Ovi zahvati se izvode u opštoj anesteziji.